Archive for category Komunikacije
Hoće li nas (i kada) osvojiti novi mediji?
Posted by Vladimir Ceric in IT, Internet, Komunikacije on 19/08/2009
Od ulaska Interneta u tokove „dnevnog informisanja“ vodi se neveseo dijalog o odnosu Interneta i klasičnih medija, u kojem su pristalice online revolucije jednostavno uverene da je Internet medij budućnosti koji će u prašini ostaviti sve danas preovlađujuće medije (naročito svemoćnu televiziju), dok tradicionalisti ističu vrednosti „klasičnih“ medija i često nipodaštavaju online novinarstvo i blogove, posmatrajući iz prikrajka i sa strahom i nevericom revoluciju informisanja koja se odvija pred njihovim očima. Jedan od neobičnih i neočekivanih utisaka sa okruglog stola „Izazovi pred novinarima u informacionoj eri“, održanog 12. avgusta u Beogradu u okviru Internacionalne nedelje studenata, je da su mladi iz različitih zemalja EU i regiona koji su učestvovali u dijalogu ipak skeptični prema online medijima i njihovoj upotrebnoj vrednosti, naročito kada je njihov posao kao novinara u pitanju, iako ih uveliko koriste u privatne svrhe. Sudeći prema razmišljanjima koja su izneli, moguće je da još uvek nisu shvatili poslovni potencijal društvenih medija, ali ipak vide neku izmenu u odnosu na ono šta su učili na fakultetu. No, i pored toga su i dalje privrženi klasičnim medijima, naročito štampanim i onim koji polažu na analitičke sadržaje.
Mladi budući novinari, gosti ISWIB. Snimio Ivan Rečević via iPhone.
Jedan od pozitivnih utisaka koje nosim sa ovog okruglog stola je da je moderator Zoran Stanojević, inače urednik u informativnom programu RTS-a, u međuvremenu postao otvoreniji prema blogovima i online medijima uopšte, barem u odnosu na stavove koje smo imali prilike da čujemo na prvom BlogOpen-u 2007. u Novom Sadu. Ko zna, možda zato što je u međuvremeno počeo i sam da bloguje i otvorio Twitter nalog.
Interesantno je da sa nastankom svakog novog online medija rasprava o prošlosti i budućnosti medija dobija na žestini i kompleksnosti, pa smo tako nedavno dobili i tezu da će micro-blogging servisi kao što je Twitter uništiti blogovanje, što je odmah osporeno od strane „blog prvoboraca“. Naravno, vreme će pokazati ko je u pravu, ali kako nam je istorija pokazala niti su novine nestale pod naletom televizije, niti je radio nestao pod udarom TV-a, mada postoje naznake da se štampanim medijima „crno piše“ ako se nastave aktuelni trendovi. Ono što je sigurno da su do sada uvek novi mediji bitno uticali na način rada starih, njihovu organizaciju, pa i kreiranje poslovne politike i usmeravanje ka ciljnoj publici. Tranzicija ka Internetu je u punom jeku, i za verovati je da će današnji tinejdžeri i deca biti više orijentisani ka Internetu, jer provode neuporedivo više vremena za računarom i Internet već smatraju najvažnijim izvorom informacija. Ipak, trend koji će sigurno ubrzati taj proces i naterati i mnogo starije decision maker-e da preispitaju svoje online prioritete je odluka PR agencija da u svojoj ponudi usluga postave online PR na udarno mesto.
Istraživanje pod nazivom 2009 Digital Readiness Report koje je objavio iPressroom, a prenosi MarketingVOX portal, iznosi podatak da sve više PR agencija prilikom zapošljavanja insistira da novi zaposleni pokažu solidno poznavanje novih medija. Od PR profesionalaca novog doba se očekuje da pišu blogove, uspešno koriste Twitter ili su aktivni na društvenim mrežama kao što je Facebook, uz što je moguće veći broj čitalaca/prijatelja/follower-a. Social networking se kao važna ili veoma važna veština našao kod 80% anketiranih poslodavaca koji traže PR profesionalce, primakavši se tako do sada neprikosnovenoj veštini zvanoj „media relations“na samo 2% razlike. 
O tome koliko je ovaj trend ozbiljan, i kao takvog ga treba shvatiti, govore i nedavni izveštaji da marketinške agencije širom SAD sve više u listu zahteva za nove zaposlene dodaju obavezan broj Twitter follower-a (kompanija Best Buy Co. je za sada limit postavila na 250).
Radeći u PR odeljenju lokalne kancelarije velike informatičke kompanije tokom protekle tri godine primetio sam kako kolege iz zapadne Evrope i SAD sve više bukvalno zanemaruju održavanje odnosa sa medijima i ostale uobičajene PR alate i svoj angažman usmeravaju ka online medijima i društvenim mrežama. Samim time pisanje kvalitetnog saopštenja za štampu više nije sposobnost koja se ceni, već mogućnost sažetka (promotivne) poruke za kompaniju u 140 karaktera. Naravno, i PR agencije koje opslužuju ovu, ali i druge velike američke kompanije, „jašu“ na talasu online revolucije i podstiču tranziciju ka novim tehnologijama. Taj posao je lakši ako je ta kompanija informatička, pa po svojoj prirodi relativno lako prihvata tehnološke inovacije, ali će neminovno za njima uskoro slediti i ostale.
Utešan je podatak da Srbija nije predaleko od svega, a o tome govori i dosadašnji rad online PR odeljenja agencije McCann Erickson, koji sa velikim entuzijazmom predvodi Miloje Sekulić. Ipak, taj napor se zadržava na artikulisanju online nastupa klijenata agencije i ne uključuje angažman na blogovima ili Twitter-u, uz povremene izuzetke (primer uspešne blogger engagement kampanje za Telenor Internet, pt1 and pt2). Što se događaja tiče, ako ne računamo poslednju E-Trgovinu, na kojoj su tweet-ovali posetioci i koja je imala live video feed skromnog kvaliteta, još uvek nijedna velika domaća agencija nije osmislila lokalni događaj koji je potpuno i adekvatno propraćen kroz blog/Facebook/Twitter. Ideji digitalnog događaja se do sada pored E-Trgovine približila Microsoft-ova Sinergija 08, koju je direktno iz Novog Sada prenosio Live-eTV portal. Konferencija je imala i svoj online radio, a postojao je i začetak bloga koji prati konferenciju za koji je, prirodno, iskorišćena Live Spaces platforma.
Za pozitivne primere digitalnog praćenja događaja ne moramo da idemo preko okeana, gde je npr. TechEd 2009 konferencija bila potpuno pokrivena kada su novi mediji u pitanju, sa blogovima ključnih predavača i otvorenim Twitter kanalom. Pozitivan primer ćemo naći u susedstvu, u Hrvatskoj, na konferenciji WinDays09. Novinari su uživali u blagodetima LivePress Room-a u koji su skoro trenutno stizale informacije, fotografije i video snimci sa konferencije. U blogovanju su učestvovali brojni predavači i učesnici konferencije, dok je cela digital media platforma iskorišćena za svojevrsnu promociju Windows Live platforme i njenih servisa (Calendar, Events, SkyDrive, Spaces), kao i Web tehnologija poput Silverlight-a, mada nije zaobiđen ni YouTube, dok je Twitter kanal je i dalje aktivan, četiri meseca nakon događaja.
Naravno, iza ovog celog poduhvata stajao je tim Microsoft-ove kancelarije u Hrvatskoj u saradnji sa timom PR agencije Meritor Media i kompanijama eVision, Acumen, Rizolmedia i ShoutEm, što potvrđuje da su za ozbiljan pristup zadatku osmišljavanja i realizacije digitalno podržane konferencije potrebni iskusan tim i precizan plan, kao i dobro poznavanje tehnologija koje se mogu upotrebiti za kvalitetan digital outreach. Fokusiranje na samo jedan digitalni medij bi verovatno bilo nedovoljno produktivno, dok angažovanje u svim digitalnim domenima može biti veoma naporno i nedovoljnog kvaliteta. U ovom slučaju su ciljne grupe bili novinari i developer-i, pa su koncipiranje i fokusiranje bili nešto jednostavniji, ali ostaje da vidimo kako će se novi mediji primeniti na događaje u budućnosti, čija će publika biti šira.
Kao neko ko se bavi PR-om u oblasti informacionih tehnologija, ja se već oko dve godine unazad trudim da pratim trendove i polako i pažljivo se uključujem u online revoluciju, jer mislim da u online PR-u leži budućnost struke, ili barem njen lavovski deo. Što se kolega iz branše tiče, naročito u lokalu, nisam siguran da li su razumeli smer u kojem se struka kreće i da li stiču preko potrebna znanja, uz par izuzetaka naravno. No, kao i kod medija, jedina stvar koja će ukazati na to kako se ko snašao u novim uslovima je – vreme. I dok drugi sede skrštenih ruku i šalju saopštenja faksovima, vidimo se na Facebook-u i Twitter-u.
Facebook na poslu – za ili protiv?
Posted by Vladimir Ceric in Internet, Komunikacije on 07/08/2009
U istraživanju pod nazivom „Facebook: Measuring the cost to business of social notworking“ iz jula 2009. istraživačka kuća Nucleus Research je objavila da je prosečno vreme korišćenja Facebook-a na poslu oko 15 minuta dnevno, a da je oko 6 % anketiranih svoj celokupan profil izgradilo tokom radnog vremena.
Podatke iz ovog istraživanje je preneo dnevni list 24 sata, uz dez-informativni podnaslov članka „Surfovanje po društvenim mrežama zaposlenima oduzima veliki deo radnog dana…“. Ako se 15 minuta dnevno računa kao veliki deo radnog dana, pitam se šta li se onda radi u preostalih 465, naročito u domaćim firmama i javnom sektoru u kojima je visoka produktivnost ionako na vrhu poslovnih prioriteta.
To što je u istraživanju navedeno da 87 % ispitanika ne može da navede nijedan poslovni razlog za pristupanje Facebook-u nije iznenađujuće i posledica je slabe edukacije zaposlenih i jako niskog stepena povezanosti zaposlenih sa firmom za koju rade. Nažalost, to potiče od nedovoljno edukovanih menadžera koji ne mogu ili neće da razumeju poslovni potencijal Facebook-a, i stanje u Srbiji po tom pitanju po svemu sudeći nije drugačije nego u svetu.
Pored rezultata istraživanja, članak objavljen u 24 sata otkriva i da su službenici Vlade Srbije stvari po ovom pitanju u najvećem broj slučajeva prepustili stihiji ili odlučili da problem reše linijom manjeg otpora – zabranom pristupa. Milivoje Mihajlović, šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima u članku kaže „Ne vidim kako Fejsbuk zaposlenima može da pomogne u poslu koji obavljaju“ i time direktno potvrđuje rezultate istraživanja Nucleus Research-a. Pitam se šta bi na to rekle njegove kolege iz Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, koja je na svom blogu krajem jula objavila uputstvo na 20 strana za sve vladine ustanove u kojem se detaljno opisuju mogućnosti upotrebe Twitter-a za promociju aktivnosti Vlade. Verovatno su Facebook već ranije savladali.
Argumenti za direktnu zabranu pristupa Facebook-u i ostalim društvenim mrežama kod nas još lakše padaju u vodu nego u inostranstvu. Činjenica da veliki deo Internet saobraćaja u domaćim firmama i vladinim institucijama otpada na Facebook i YouTube nije posledica prevelikog korišćenja službenih računara u privatne svrhe, već premale upotrebe računara u poslovne svrhe. Naravno, neka pravila moraju da postoje (za one koje interesuje, evo linka na zanimljiv članak sa tom temom http://tinyurl.com/l3jytc), ali ona ni u kom slučaju ne bi trebala da podrazumevaju direktnu zabranu pristupa određenim sajtovima.
Privatne kompanije u Srbiji su prema ovom članku ipak zaključile da tih 15 minuta ne predstavljaju ozbiljan udar na produktivnost. Navodi se primer Telenor-a, u kojem nema nikakvih zabrana, a odličan primer razumevanja društvenih mreža i njihovog poslovnog potencijala je Aneta Tomić, vlasnica kompanije Zekstra, koja navodi da je „zbog otvorenog odnosa prema radnicima stvorena pozitivna atmosfera“ i smatra da „ta vrsta zabrane može da bude kontraproduktivna“. Primer najveće domaće PR agencije McCann-Erickson PR, u kojoj skoro da nema zaposlenog bez Facebook profila, ukazuje na veliki potencijal društvenih mreža u poslovnoj komunikaciji i odnosima sa ciljanim javnostima. Naime, veliki broj njih koristi svoje Facebook profile za promociju klijenata agencije, kao i za komunikaciju sa novinarima. Sa druge strane, ljudi sa velikim brojem prijatelja Facebook mogu koristiti kao izvor informacija koje mogu upotrebiti u svom poslu.
Svaki ozbiljan priručnik za poslovne komunikacije je do sada već uključio društvene mreže u spisak obaveznih elemenata internog PR-a. Pored podsticanja interne komunikacije zaposlenih i mnoštva drugih pozitivnih HR efekata, društvene mreže nude i potencijalnu ključnu poslovnu prednost. Weber Shandwick, jedna od najvećih svetskih PR agencija, utvrdila je kroz brojna istraživanja da se ljudi širom sveta sve manje odlučuju da kupe neki proizvod na osnovu reklame ili pozitivnog prikaza u medijima, a sve više na osnovu preporuke nekog koga poznaju. Ova agencija je taj globalni trend definisala kao „advocacy“ i uključila u svoj moto (Advocacy Starts Here). 
Ključna prednost koju u takvom okruženju donosi Facebook je mogućnost promocije kompanije, proizvoda ili usluge kroz profile svojih zaposlenih, kao najboljih ambasadora i „advokata“ brenda. Naravno, to se mora raditi oprezno, i sa preciznim planom, ali rezultati mogu biti višestruko bolji od promocije klasičnim putem.
Zato sledeći put kada pročitate izjavu kao što je „Ne može neko, umesto da radi svoj posao, da vreme provodi na društvenim mrežama“ i pomislite „Da, on je u pravu“, preporučujem da sagledate malo širu sliku i u viziju svoje poslovne komunikacije uključite i neku od društvenih mreža.
Kako su informacione tehnologije zaobišle medije u Srbiji
Posted by Vladimir Ceric in IT, Komunikacije on 06/08/2009
Republički Zavod za statistiku je u istraživanju pod nazivom „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji“, urađenom početkom 2008. godine, objavio da 97,7 % preduzeća u Srbiji koristi računare u svom poslovanju. Naravno, istraživanje nije dovoljno detaljno da bi dalo podatak o tome koji procenat preduzeća te računare koristi na neki suvisao način. Pod time podrazumevam da su značajno uznapredovali od uobičajenog sastavljanja faktura u Word-u koje potom štampaju i šalju faksom, a u međuvremenu obaraju rekorde u Freecell-u. U takvoj situaciji pitanje da li koriste računare za poboljšanje svoje poslovne komunikacije ne vredi ni postavljati. Pa zašto bi onda medijske kuće bile izuzetak od ovog pravila.
Vratimo se za trenutak u prošlost. Kada pogledate filmove o medijima snimljene pre 20-30 godina (npr. All the President’s Men iz 1976, ili Broadcast News iz 1987.), sva „tehnika“ u kompanijama tog doba se svodi na telefone, pisaće masine i teleprintere ili faks mašine. Pogledajmo trenutno stanje u kompanijama u Srbiji, naročito u mainstream medijima.
Svi profesionalni komunikatori i PR agencije uveliko koriste računare i e-mail za komunikaciju sa ciljnim javnostima, ali vrlo dobro znaju da ekipa sa TV-a neće doći na događaj ako ne pošalju poziv faksom, ma koliko događaj koji organizuju bio zanimljiv i sa viđenim gostima. Takođe, svi ozbiljniji poslovi se moraju dogovarati i koordinirati telefonom. Mobilna telefonija je tu značajno uprostila i ubrzala stvari, ali ako pogledamo malo bolje, napredak u odnosu na npr. 1985. godinu i nije baš veliki. Razlozi za to su brojni, a manevarski prostor za promene izuzetno skučen ili nepostojeći. Dakle, moramo se prilagoditi. Ako zanemarimo teleks, koji je definitivno deo istorije, prvi na red dolazi faks.
Na primer, koliko vas zna da sa skoro svakog računara može veoma lako i jednostavno poslati faks, i to po potrebi na više adresa… pardon, brojeva telefona odjednom? Dakle, nema više štampanja poziva, odlaženja do faks aparata na drugom kraju kancelarije/sprata/zgrade, dosadnog „molim vas signal za faks“ i proveravanja da li je faks zaista i stigao i u kom kvalitetu. Sve ostaje u elektronskoj formi, pa i ušteda u papiru i ekološki efekat nisu zanemarljivi.
Za slanje faksova je potreban jedan ključni preduslov – postojanje modema (pa makar on bio i mobilni telefon u ulozi modema). Na stonim računarima iole novijeg datuma on predstavlja deo standardne opreme, i najčešće je već povezan na telefonsku mrežu, dok kod prenosnih računara novijeg datuma može postojati problem jer često nije ni predviđena ugradnja modema. Drugi važan preduslov je instaliran i podešen softver za slanje faksova. Relativno malo ljudi zna da Microsoft-ovi Windows operativni sistemi imaju već ugrađen softver za primanje i slanje faksova, koji eventualno treba dodatno podesiti. Detaljno uputstvo za korišćenje programa koji dolazi uz Windows XP ćete pronaći ovde, a spisak mogućnosti programa Windows Fax and Scan koji dolazi uz Windows Vistu ovde, uz napomenu da je dostupan samo u poslovnim verzijama Business i Enterprise. U slučaju da niste obožavalac Microsofta i njihovih proizvoda, na tržištu je solidan broj besplatnih i komercijalnih programa namenjenih slanju i primanju faksova, među kojima se mogu izdvojiti Essential Fax, Fax Machine i veoma profesionalni FaxTalk.
Ako radite u kompaniji koja spada u 17,2 % onih koje su, prema podacima RZS za 2008. godinu, koristile Open Source operativne sisteme u svom poslovanju, sloboda izbora je začudo nešto manja (verovatno su OSS programeri zaključili da faks programi nemaju prođu; pozivam ih na medijsku turu po Srbiji), a kao kvalitetni se najčešće pominju HylaFAX i Fax2Send, mada nisam stekao utisak da će prosečan korisnik moći da se snađe u ovim prilično komplikovanim aplikacijama, prepunih opcija. Treba znati i da sve to funkcioniše pod uslovom da ste prebrodili probleme sa instalacijom modema koji najčešće dolaze uz stone računare prodavane u Srbiji i koji često nisu kompatibilni sa Linux operativnim sistemima. Kod Apple/Mac OS sistema taj problem ne postoji (naravno, ako je modem uopšte ugrađen u računar), a Mac OS X ima sasvim solidan spisak faks aplikacija. Jednostavnošću privlači PageSender, a tu su i FaxCenter ili Fossi, koji šalje faksove preko Interneta čak i na Apple računarima koji nemaju ugrađen modem.
Dakle, rešenje postoji, često i nadohvat ruke, ali veliki broj PR agencija i dalje troši ogromne (pre svega ljudske) resurse na slanje faksova, njihov prijem i obradu. Iako je ovo deo jedne šire nevesele priče o inerciji i (dez)organizaciji domaćih medijskih kuća, može se reći da je neki napredak već vidljiv, i očekujem da će uz dalji prodor Interneta u Srbiji e-mail postati i de facto standard za komunikaciju. Do tada, ako vam je baš stalo da neka TV ekipa ili viđeni novinar/urednik dođu na vašu promociju/event, telefon u ruke, pokrenite softver za slanje faksova i krenite u proverenu i svima dobro poznatu avanturu: Dobar dan, ja bih samo da proverim da li ste dobili poziv za prezentaciju našeg klijenta. Niste dobili poziv? Pa poslali smo ga na mail vaše redakcije još juče. Kako? Ne čitate mailove? Moramo da pošaljemo faksom? Na memorandumu firme? Dobro, na koji broj šaljemo…