Republički Zavod za statistiku je u istraživanju pod nazivom „Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji“, urađenom početkom 2008. godine, objavio da 97,7 % preduzeća u Srbiji koristi računare u svom poslovanju. Naravno, istraživanje nije dovoljno detaljno da bi dalo podatak o tome koji procenat preduzeća te računare koristi na neki suvisao način. Pod time podrazumevam da su značajno uznapredovali od uobičajenog sastavljanja faktura u Word-u koje potom štampaju i šalju faksom, a u međuvremenu obaraju rekorde u Freecell-u. U takvoj situaciji pitanje da li koriste računare za poboljšanje svoje poslovne komunikacije ne vredi ni postavljati. Pa zašto bi onda medijske kuće bile izuzetak od ovog pravila.
Vratimo se za trenutak u prošlost. Kada pogledate filmove o medijima snimljene pre 20-30 godina (npr. All the President’s Men iz 1976, ili Broadcast News iz 1987.), sva „tehnika“ u kompanijama tog doba se svodi na telefone, pisaće masine i teleprintere ili faks mašine. Pogledajmo trenutno stanje u kompanijama u Srbiji, naročito u mainstream medijima.
Svi profesionalni komunikatori i PR agencije uveliko koriste računare i e-mail za komunikaciju sa ciljnim javnostima, ali vrlo dobro znaju da ekipa sa TV-a neće doći na događaj ako ne pošalju poziv faksom, ma koliko događaj koji organizuju bio zanimljiv i sa viđenim gostima. Takođe, svi ozbiljniji poslovi se moraju dogovarati i koordinirati telefonom. Mobilna telefonija je tu značajno uprostila i ubrzala stvari, ali ako pogledamo malo bolje, napredak u odnosu na npr. 1985. godinu i nije baš veliki. Razlozi za to su brojni, a manevarski prostor za promene izuzetno skučen ili nepostojeći. Dakle, moramo se prilagoditi. Ako zanemarimo teleks, koji je definitivno deo istorije, prvi na red dolazi faks.
Na primer, koliko vas zna da sa skoro svakog računara može veoma lako i jednostavno poslati faks, i to po potrebi na više adresa… pardon, brojeva telefona odjednom? Dakle, nema više štampanja poziva, odlaženja do faks aparata na drugom kraju kancelarije/sprata/zgrade, dosadnog „molim vas signal za faks“ i proveravanja da li je faks zaista i stigao i u kom kvalitetu. Sve ostaje u elektronskoj formi, pa i ušteda u papiru i ekološki efekat nisu zanemarljivi.
Za slanje faksova je potreban jedan ključni preduslov – postojanje modema (pa makar on bio i mobilni telefon u ulozi modema). Na stonim računarima iole novijeg datuma on predstavlja deo standardne opreme, i najčešće je već povezan na telefonsku mrežu, dok kod prenosnih računara novijeg datuma može postojati problem jer često nije ni predviđena ugradnja modema. Drugi važan preduslov je instaliran i podešen softver za slanje faksova. Relativno malo ljudi zna da Microsoft-ovi Windows operativni sistemi imaju već ugrađen softver za primanje i slanje faksova, koji eventualno treba dodatno podesiti. Detaljno uputstvo za korišćenje programa koji dolazi uz Windows XP ćete pronaći ovde, a spisak mogućnosti programa Windows Fax and Scan koji dolazi uz Windows Vistu ovde, uz napomenu da je dostupan samo u poslovnim verzijama Business i Enterprise. U slučaju da niste obožavalac Microsofta i njihovih proizvoda, na tržištu je solidan broj besplatnih i komercijalnih programa namenjenih slanju i primanju faksova, među kojima se mogu izdvojiti Essential Fax, Fax Machine i veoma profesionalni FaxTalk.
Ako radite u kompaniji koja spada u 17,2 % onih koje su, prema podacima RZS za 2008. godinu, koristile Open Source operativne sisteme u svom poslovanju, sloboda izbora je začudo nešto manja (verovatno su OSS programeri zaključili da faks programi nemaju prođu; pozivam ih na medijsku turu po Srbiji), a kao kvalitetni se najčešće pominju HylaFAX i Fax2Send, mada nisam stekao utisak da će prosečan korisnik moći da se snađe u ovim prilično komplikovanim aplikacijama, prepunih opcija. Treba znati i da sve to funkcioniše pod uslovom da ste prebrodili probleme sa instalacijom modema koji najčešće dolaze uz stone računare prodavane u Srbiji i koji često nisu kompatibilni sa Linux operativnim sistemima. Kod Apple/Mac OS sistema taj problem ne postoji (naravno, ako je modem uopšte ugrađen u računar), a Mac OS X ima sasvim solidan spisak faks aplikacija. Jednostavnošću privlači PageSender, a tu su i FaxCenter ili Fossi, koji šalje faksove preko Interneta čak i na Apple računarima koji nemaju ugrađen modem.
Dakle, rešenje postoji, često i nadohvat ruke, ali veliki broj PR agencija i dalje troši ogromne (pre svega ljudske) resurse na slanje faksova, njihov prijem i obradu. Iako je ovo deo jedne šire nevesele priče o inerciji i (dez)organizaciji domaćih medijskih kuća, može se reći da je neki napredak već vidljiv, i očekujem da će uz dalji prodor Interneta u Srbiji e-mail postati i de facto standard za komunikaciju. Do tada, ako vam je baš stalo da neka TV ekipa ili viđeni novinar/urednik dođu na vašu promociju/event, telefon u ruke, pokrenite softver za slanje faksova i krenite u proverenu i svima dobro poznatu avanturu: Dobar dan, ja bih samo da proverim da li ste dobili poziv za prezentaciju našeg klijenta. Niste dobili poziv? Pa poslali smo ga na mail vaše redakcije još juče. Kako? Ne čitate mailove? Moramo da pošaljemo faksom? Na memorandumu firme? Dobro, na koji broj šaljemo…
#1 by momsab on 20/08/2009 - 21:32
Dobar clanak, samo mala napomena: uz neki od popularnijih desktop distroa ide barem jedna solidna fax aplikacija, sta vise to je toliko trivijalno da se ne navodi (brat je pre dve godine instalirao Ubuntu i fax mu je radio bez problema…dok se nije pokvario hard disk)
#2 by Vladimir Ceric on 23/08/2009 - 21:39
Ja sam proveravao po dokumentaciji za Ubuntu i Fedoru, i nisam pronašao nikakve podatke, tako da to ide na dušu njihovim piscima dokumentacije
Pretpostavio sam i ja da ima, sasvim je logično, ali nisam imao kako da proverim