Od ulaska Interneta u tokove „dnevnog informisanja“ vodi se neveseo dijalog o odnosu Interneta i klasičnih medija, u kojem su pristalice online revolucije jednostavno uverene da je Internet medij budućnosti koji će u prašini ostaviti sve danas preovlađujuće medije (naročito svemoćnu televiziju), dok tradicionalisti ističu vrednosti „klasičnih“ medija i često nipodaštavaju online novinarstvo i blogove, posmatrajući iz prikrajka i sa strahom i nevericom revoluciju informisanja koja se odvija pred njihovim očima. Jedan od neobičnih i neočekivanih utisaka sa okruglog stola „Izazovi pred novinarima u informacionoj eri“, održanog 12. avgusta u Beogradu u okviru Internacionalne nedelje studenata, je da su mladi iz različitih zemalja EU i regiona koji su učestvovali u dijalogu ipak skeptični prema online medijima i njihovoj upotrebnoj vrednosti, naročito kada je njihov posao kao novinara u pitanju, iako ih uveliko koriste u privatne svrhe. Sudeći prema razmišljanjima koja su izneli, moguće je da još uvek nisu shvatili poslovni potencijal društvenih medija, ali ipak vide neku izmenu u odnosu na ono šta su učili na fakultetu. No, i pored toga su i dalje privrženi klasičnim medijima, naročito štampanim i onim koji polažu na analitičke sadržaje.

Mladi budući novinari, gosti ISWIB. Snimio Ivan Rečević via iPhone.

Jedan od pozitivnih utisaka koje nosim sa ovog okruglog stola je da je moderator Zoran Stanojević, inače urednik u informativnom programu RTS-a, u međuvremenu postao otvoreniji prema blogovima i online medijima uopšte, barem u odnosu na stavove koje smo imali prilike da čujemo na prvom BlogOpen-u 2007. u Novom Sadu. Ko zna, možda zato što je u međuvremeno počeo i sam da bloguje i otvorio Twitter nalog.

Interesantno je da sa nastankom svakog novog online medija rasprava o prošlosti i budućnosti medija dobija na žestini i kompleksnosti, pa smo tako nedavno dobili i tezu da će micro-blogging servisi kao što je Twitter uništiti blogovanje, što je odmah osporeno od strane „blog prvoboraca“. Naravno, vreme će pokazati ko je u pravu, ali kako nam je istorija pokazala niti su novine nestale pod naletom televizije, niti je radio nestao pod udarom TV-a, mada postoje naznake da se štampanim medijima „crno piše“ ako se nastave aktuelni trendovi. Ono što je sigurno da su do sada uvek novi mediji bitno uticali na način rada starih, njihovu organizaciju, pa i kreiranje poslovne politike i usmeravanje ka ciljnoj publici. Tranzicija ka Internetu je u punom jeku, i za verovati je da će današnji tinejdžeri i deca biti više orijentisani ka Internetu, jer provode neuporedivo više vremena za računarom i Internet već smatraju najvažnijim izvorom informacija. Ipak, trend koji će sigurno ubrzati taj proces i naterati i mnogo starije decision maker-e da preispitaju svoje online prioritete je odluka PR agencija da u svojoj ponudi usluga postave online PR na udarno mesto.

Istraživanje pod nazivom 2009 Digital Readiness Report koje je objavio iPressroom, a prenosi MarketingVOX portal, iznosi podatak da sve više PR agencija prilikom zapošljavanja insistira da novi zaposleni pokažu solidno poznavanje novih medija. Od PR profesionalaca novog doba se očekuje da pišu blogove, uspešno koriste Twitter ili su aktivni na društvenim mrežama kao što je Facebook, uz što je moguće veći broj čitalaca/prijatelja/follower-a. Social networking se kao važna ili veoma važna veština našao kod 80% anketiranih poslodavaca koji traže PR profesionalce, primakavši se tako do sada neprikosnovenoj veštini zvanoj „media relations“na samo 2% razlike. O tome koliko je ovaj trend ozbiljan, i kao takvog ga treba shvatiti, govore i nedavni izveštaji da marketinške agencije širom SAD sve više u listu zahteva za nove zaposlene dodaju obavezan broj Twitter follower-a (kompanija Best Buy Co. je za sada limit postavila na 250).

Radeći u PR odeljenju lokalne kancelarije velike informatičke kompanije tokom protekle tri godine primetio sam kako kolege iz zapadne Evrope i SAD sve više bukvalno zanemaruju održavanje odnosa sa medijima i ostale uobičajene PR alate i svoj angažman usmeravaju ka online medijima i društvenim mrežama. Samim time pisanje kvalitetnog saopštenja za štampu više nije sposobnost koja se ceni, već mogućnost sažetka (promotivne) poruke za kompaniju u 140 karaktera. Naravno, i PR agencije koje opslužuju ovu, ali i druge velike američke kompanije, „jašu“ na talasu online revolucije i podstiču tranziciju ka novim tehnologijama. Taj posao je lakši ako je ta kompanija informatička, pa po svojoj prirodi relativno lako prihvata tehnološke inovacije, ali će neminovno za njima uskoro slediti i ostale.

Utešan je podatak da Srbija nije predaleko od svega, a o tome govori i dosadašnji rad online PR odeljenja agencije McCann Erickson, koji sa velikim entuzijazmom predvodi Miloje Sekulić. Ipak, taj napor se zadržava na artikulisanju online nastupa klijenata agencije i ne uključuje angažman na blogovima ili Twitter-u, uz povremene izuzetke (primer uspešne blogger engagement kampanje za Telenor Internet, pt1 and pt2). Što se događaja tiče, ako ne računamo poslednju E-Trgovinu, na kojoj su tweet-ovali posetioci i koja je imala live video feed skromnog kvaliteta, još uvek nijedna velika domaća agencija nije osmislila lokalni događaj koji je potpuno i adekvatno propraćen kroz blog/Facebook/Twitter. Ideji digitalnog događaja se do sada pored E-Trgovine približila Microsoft-ova Sinergija 08, koju je direktno iz Novog Sada prenosio Live-eTV portal. Konferencija je imala i svoj online radio, a postojao je i začetak bloga koji prati konferenciju za koji je, prirodno, iskorišćena Live Spaces platforma.

Za pozitivne primere digitalnog praćenja događaja ne moramo da idemo preko okeana, gde je npr. TechEd 2009 konferencija bila potpuno pokrivena kada su novi mediji u pitanju, sa blogovima ključnih predavača i otvorenim Twitter kanalom. Pozitivan primer ćemo naći u susedstvu, u Hrvatskoj, na konferenciji WinDays09. Novinari su uživali u blagodetima LivePress Room-a u koji su skoro trenutno stizale informacije, fotografije i video snimci sa konferencije. U blogovanju su učestvovali brojni predavači i učesnici konferencije, dok je cela digital media platforma iskorišćena za svojevrsnu promociju Windows Live platforme i njenih servisa (Calendar, Events, SkyDrive, Spaces), kao i Web tehnologija poput Silverlight-a, mada nije zaobiđen ni YouTube, dok je Twitter kanal je i dalje aktivan, četiri meseca nakon događaja.

Naravno, iza ovog celog poduhvata stajao je tim Microsoft-ove kancelarije u Hrvatskoj u saradnji sa timom PR agencije Meritor Media i kompanijama eVision, Acumen, Rizolmedia i ShoutEm, što potvrđuje da su za ozbiljan pristup zadatku osmišljavanja i realizacije digitalno podržane konferencije potrebni iskusan tim i precizan plan, kao i dobro poznavanje tehnologija koje se mogu upotrebiti za kvalitetan digital outreach. Fokusiranje na samo jedan digitalni medij bi verovatno bilo nedovoljno produktivno, dok angažovanje u svim digitalnim domenima može biti veoma naporno i nedovoljnog kvaliteta. U ovom slučaju su ciljne grupe bili novinari i developer-i, pa su koncipiranje i fokusiranje bili nešto jednostavniji, ali ostaje da vidimo kako će se novi mediji primeniti na događaje u budućnosti, čija će publika biti šira.

Kao neko ko se bavi PR-om u oblasti informacionih tehnologija, ja se već oko dve godine unazad trudim da pratim trendove i polako i pažljivo se uključujem u online revoluciju, jer mislim da u online PR-u leži budućnost struke, ili barem njen lavovski deo. Što se kolega iz branše tiče, naročito u lokalu, nisam siguran da li su razumeli smer u kojem se struka kreće i da li stiču preko potrebna znanja, uz par izuzetaka naravno. No, kao i kod medija, jedina stvar koja će ukazati na to kako se ko snašao u novim uslovima je – vreme. I dok drugi sede skrštenih ruku i šalju saopštenja faksovima, vidimo se na Facebook-u i Twitter-u.