U istraživanju pod nazivom „Facebook: Measuring the cost to business of social notworking“ iz jula 2009. istraživačka kuća Nucleus Research je objavila da je prosečno vreme korišćenja Facebook-a na poslu oko 15 minuta dnevno, a da je oko 6 % anketiranih svoj celokupan profil izgradilo tokom radnog vremena.

Podatke iz ovog istraživanje je preneo dnevni list 24 sata, uz dez-informativni podnaslov članka „Surfovanje po društvenim mrežama zaposlenima oduzima veliki deo radnog dana…“. Ako se 15 minuta dnevno računa kao veliki deo radnog dana, pitam se šta li se onda radi u preostalih 465, naročito u domaćim firmama i javnom sektoru u kojima je visoka produktivnost ionako na vrhu poslovnih prioriteta.

To što je u istraživanju navedeno da 87 % ispitanika ne može da navede nijedan poslovni razlog za pristupanje Facebook-u nije iznenađujuće i posledica je slabe edukacije zaposlenih i jako niskog stepena povezanosti zaposlenih sa firmom za koju rade. Nažalost, to potiče od nedovoljno edukovanih menadžera koji ne mogu ili neće da razumeju poslovni potencijal Facebook-a, i stanje u Srbiji po tom pitanju po svemu sudeći nije drugačije nego u svetu.

Pored rezultata istraživanja, članak objavljen u 24 sata otkriva i da su službenici Vlade Srbije stvari po ovom pitanju u najvećem broj slučajeva prepustili stihiji ili odlučili da problem reše linijom manjeg otpora – zabranom pristupa. Milivoje Mihajlović, šef vladine kancelarije za saradnju sa medijima u članku kaže „Ne vidim kako Fejsbuk zaposlenima može da pomogne u poslu koji obavljaju“ i time direktno potvrđuje rezultate istraživanja Nucleus Research-a. Pitam se šta bi na to rekle njegove kolege iz Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, koja je na svom blogu krajem jula objavila uputstvo na 20 strana za sve vladine ustanove u kojem se detaljno opisuju mogućnosti upotrebe Twitter-a za promociju aktivnosti Vlade. Verovatno su Facebook već ranije savladali.

Argumenti za direktnu zabranu pristupa Facebook-u i ostalim društvenim mrežama kod nas još lakše padaju u vodu nego u inostranstvu. Činjenica da veliki deo Internet saobraćaja u domaćim firmama i vladinim institucijama otpada na Facebook i YouTube nije posledica prevelikog korišćenja službenih računara u privatne svrhe, već premale upotrebe računara u poslovne svrhe. Naravno, neka pravila moraju da postoje (za one koje interesuje, evo linka na zanimljiv članak sa tom temom http://tinyurl.com/l3jytc), ali ona ni u kom slučaju ne bi trebala da podrazumevaju direktnu zabranu pristupa određenim sajtovima.

Privatne kompanije u Srbiji su prema ovom članku ipak zaključile da tih 15 minuta ne predstavljaju ozbiljan udar na produktivnost. Navodi se primer Telenor-a, u kojem nema nikakvih zabrana, a odličan primer razumevanja društvenih mreža i njihovog poslovnog potencijala je Aneta Tomić, vlasnica kompanije Zekstra, koja navodi da je „zbog otvorenog odnosa prema radnicima stvorena pozitivna atmosfera“ i smatra da „ta vrsta zabrane može da bude kontraproduktivna“. Primer najveće domaće PR agencije McCann-Erickson PR, u kojoj skoro da nema zaposlenog bez Facebook profila, ukazuje na veliki potencijal društvenih mreža u poslovnoj komunikaciji i odnosima sa ciljanim javnostima. Naime, veliki broj njih koristi svoje Facebook profile za promociju klijenata agencije, kao i za komunikaciju sa novinarima. Sa druge strane, ljudi sa velikim brojem prijatelja Facebook mogu koristiti kao izvor informacija koje mogu upotrebiti u svom poslu.

Svaki ozbiljan priručnik za poslovne komunikacije je do sada već uključio društvene mreže u spisak obaveznih elemenata internog PR-a. Pored podsticanja interne komunikacije zaposlenih i mnoštva drugih pozitivnih HR efekata, društvene mreže nude i potencijalnu ključnu poslovnu prednost. Weber Shandwick, jedna od najvećih svetskih PR agencija, utvrdila je kroz brojna istraživanja da se ljudi širom sveta sve manje odlučuju da kupe neki proizvod na osnovu reklame ili pozitivnog prikaza u medijima, a sve više na osnovu preporuke nekog koga poznaju. Ova agencija je taj globalni trend definisala kao „advocacy“ i uključila u svoj moto (Advocacy Starts Here). Ključna prednost koju u takvom okruženju donosi Facebook je mogućnost promocije kompanije, proizvoda ili usluge kroz profile svojih zaposlenih, kao najboljih ambasadora i „advokata“ brenda. Naravno, to se mora raditi oprezno, i sa preciznim planom, ali rezultati mogu biti višestruko bolji od promocije klasičnim putem.

Zato sledeći put kada pročitate izjavu kao što je „Ne može neko, umesto da radi svoj posao, da vreme provodi na društvenim mrežama“ i pomislite „Da, on je u pravu“, preporučujem da sagledate malo širu sliku i u viziju svoje poslovne komunikacije uključite i neku od društvenih mreža.